Kad deca pobesne

  Bes je prirodna i zdrava reakcija deteta koje doživljava određenu frustraciju. Tek postepeno, uz pomoć roditeljskog vaspitavanja, naučiće da kontroliše svoje nagone i da pravi razliku između zadovoljenja želje i same želje.

  Psiholozi, uglavnom, objašnjavaju da dete treba pustiti da nauči da se samo smiri. Međutim, ponekada je njegov bes toliko jak da vam se čini kao da će se ugušiti. Bez panike, stručnjaci kažu da je zastoj disanja u ovakvoj situaciji normalan i da ne zahteva nikakve posebne mere. Dovoljno je da umirite dete i pomognete mu da kontroliše svoj bes. U zavisnosti od uzrasta deteta, rešenja se razlikuju.

  - Kod beba su krize neophodne -

  Većina odojčadi, između prvog i trećeg meseca, proživljava vrlo burne večeri. Njihova sličnost je tolika da psiholozi umeju da kažu da su te krize zapravo neophodne, kao da beba pred kraj dana ima potrebu da izbaci pritisak iz svog još nezrelog nervnog sistema.

  - Sa dve godine, smirite dete -

  Kada dete od dve-tri godine ponese bes, morate ga uzeti u ruke i smiriti. Ovo je neophodno da se ono samo ne bi uplašilo svojih jecaja, nagona, svoje tuge.

   - Sa četiri godine, pošaljite ga u sobu da se smiri -

   Nešto kasnije, dete je u stanju da se izrazi u svom besu, da rečima kaže šta oseća. Tada je najbolje poslati ga u drugu prostoriju, gde će moći da viče i lupa nogama, objašnjavajući mu da to nije kazna, već način smirivanja.        Od treće godine, dete koje dobro govori, može da prihvati ovakvu tehniku smirivanja i iz nje izvuče pouku. Smiriće se i vratiće se na svoje prirodno mesto u okviru porodice.